Uncategorized

Da li se Amerika priprema za dugoročno smanjenje vojnog budžeta: „Socijalistička ekonomija“ Pentagona?

Izvor: Danas (Slobodan Pavlović)

U vreme kad je naš Dragan Šutanovac obilazio neke niže spratove Pentagona (petak), njegov američki pandan Leon Paneta razgovarao je sa novinarima – po prvi put otkako ga je Obama imenovao za ministra odbrane. Novi šef posebno je ukazivao tom prilikom na potrebu da se Pentagon „što pre i što efikasnije“ adaptira na perspektivu daljeg funkcionisanja u okviru budžeta čija je bliska perspektiva smanjivanje za tridesetak i više odsto.

„Vojska će moći da se uklopi u budući novi budžet, koji će biti umanjen za više stotina milijardi dolara u sledećih deset godina. Ali, van toga bilo bi neprihvatljivo svako dalje kresanje naših troškova. SAD ratuju u Avganistanu i još smo prisutni u Iraku, a suočeni smo, uz to, i sa brojnim ostalim bezbednosnim pretnjama i izazovima. Naše oružane snage moraju da budu spremne da se sa tim u svakom trenutku konfrontiraju“, rekao je on tim povodom, pozivajući Kongres da se – u skladu sa Obaminom inicijativom, zaustavljenom prošlog utorka na Kapitol hilu – što pre poveća traženi porez na primanja kategorije najbogatijih Amerikanaca i time, za početak, obezbedi neophodni dodatni izvor za finansiranje oružanih snaga.

Paneta i načelnik Združenog generalštaba Majka Malen ponovili su u više navrata, na ovoj konferenciji za štampu, i tezu da enormni nacionalni dug od preko 14.000 milijardi dolara zapravo predstavlja „apsolutno najveći bezbednosni izazov SAD“. U prvim ovdašnjim javnim reagovanjima, u principu se iskazuje prilično razumevanje za taj njihov pristup – sa obrazloženjem da je vojna premoć bila i ostala glavni znak raspoznavanja Amerike kao neprikosnovene velesile. Ali, za razliku od ranije, na tu uhodanu ovdašnju mantru počelo je sad da se nadovezuje i prateće upozorenje da je došao poslednji trenutak da se nadležni u Vašingtonu „dozovu pameti“ kad je reč o prekomernom zaduživanju i trošenju vojnog budžeta. A, sve to uz konkretan (i doskora jeretički) zaključak da se na toj nacionalnoj uzbrdici prvo mora krenuti od Pentagona.

Statistika veoma ide u prilog tim reagovanjima na pomenutu prošlonedeljnu „giljotinu“ sa Kapitol hila usmerenu, pre svega, na planirano smanjenje budžeta Ministarstva odbrane za najmanje 700 milijardi dolara u sledećih deset godina. Jer, u periodu od 2001. do 2009. (dva predsednička mandata republikanca Džordža Buša) taj budžet povećan je za čitavih 70 odsto, sa 412 na 699 milijardi dolara, pre svega zbog vojnog angažovanja u Iraku i Avganistanu – što je predstavljalo procentualno i apsolutno povećanje kakvog, inače, nije bilo u prošlosti čak ni zbog rata u Koreji niti kasnijeg višedecenijskog „hladnog rata“ protiv SSSR i njegovih satelita.

Tek sad, međutim – posle nedavnih žestokih konfrontacija u Kongresu oko daljeg zaduživanja u svetu – počela je ozbiljno da se preispituje (i predstavlja u javnosti) činjenica da su ovdašnji odbrambeno-bezbednosni izdaci dostigli vremenom iznos koji u te svrhe sveukupno izdvajaju sve ostale države u svetu! „Potrebno je smanjenje i eliminisanje brojnih nepotrebnih troškova bar za hiljadu milijardi dolara u sledećih deset godina. To bi, posredno, samo doprinelo našoj bezbednosti u novonastalim međunarodnim okolnostima“, ocenio je tim povodom Lorens Korb, savetnik za vojna pitanja bivšeg predsednika Regana.

Američke oružane snage ukupno broje preko 2,5 miliona ljudi stacioniranih, pored domaćeg terena, u čak 737 inostranih baza – u 130 država, na svim kontinentima. „U toj enormnoj armiji ima toliko nepotrebnog preklapanja među rodovima vojske, toliko mnogo dupliranja kapaciteta i razbacivanja novca da su nadležni oko tih megabudžeta praktično oko toga digli ruke“, konstatovao je nedavno na tu temu vašingtonski Post, zaključujući da „vojni establišment SAD predstavlja danas najveću socijalističku ekonomiju u svetu“.

Dvajt Ajzenhauer – komandant savezničkih snaga iz Drugog svetskog rata, kasniji predsednik SAD (1953-1961) – prilično samokritički konstatovao je jednom prilikom, povodom tadašnjeg hladnoratovskog zaoštravanja sa Moskvom i prateće militarizacije američkog društva, da „čoveku sa čekićem u ruci svaki problem izgleda kao ekser“. Ta metafora popularnog generala vaskrsla je ovih dana u Obaminom okruženju, u suočavanju sa novom budžetskom stvarnošću koja nalaže vodećoj sili sveta drastično zatezanje kaiša na svim nivoima i u svim segmentima. A, Pentagon je tu apsolutno prvi na udaru.

Rekordna potrošnja Sjedinjenih Država

Prema podacima stokholmskog Međunarodnog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), ovako izgleda rang-lista zemalja koje su 2010. godine najviše potrošile za svoju odbranu: 1. SAD 697.105 milijardi dolara (4,7 odsto vrednosti bruto nacionalnog proizvoda), 2. Kina 114 milijardi dolara (2,2 odsto BNP), 3. Francuska 61 milijardu dolara (2,5 odsto BNP), 4. Velika Britanija 57 milijardi dolara (2,7 odsto BNP), 5. Rusija 53 milijarde dolara (4,3 odsto BNP), 6. Japan 51 milijardi dolara (1,0 odsto BNP), 7. Nemačka 47 milijardi dolara (1,4 odsto BNP), 8. Italija 39,3 milijardi dolara (1,8 odsto BNP), 9. Saudijska Arabija 39 milijardi dolara (11,2 odsto BNP), 10. Indija 36 milijardi dolara (2,8 odsto BNP). Redosled država Zapadnog Balkana: 70. Hrvatska 1,6 milijardi dolara (1,8 odsto BNP), 72. Srbija 920 miliona dolara (2,3 odsto BNP), 73. Slovenija 788 miliona dolara (1,6 odsto BNP), 103. Bosna i Hercegovina 232 miliona dolara (1,3 odsto BNP), 114. Makedonija 143 miliona dolara (1,7 odsto BNP), a Crna Gora je potrošila 79 miliona dolara (1,3 odsto BNP).

visoko obrazovanje po ugledu na najprestižnije svetske obrazovne ustanove, po povoljnim uslovima.
školarina na 10 mesečnih rata!

Zakaži besplatne konsultacije sa našim stručnim kadrom