Izvor: Time, Standard

Ko je rekao novac ne može da kupi prijatelje? Iako je preko 40 zemalja do sada priznalo libijsko pobunjeničko Nacionalno Prelazno Veće kao nove libijske vlasti posle pada dugogodišnjeg lidera Moamera Gadafija ove nedelje, Afrički regionalni blok, Afrička unija, odbija da to uradi. U petak, pan-afrička organizacija koju je Gadafi finansirao i povremeno vodio odbacila je pozive da se proširi legitimitet NTC pobunjenika, predlažući umesto toga zajedničku vladu u Libiji – verovatno vladu koja uključuje pripadnike Gadafijeve vlasti. To ne znači da bi vlast uključivala i Gadafija. Za mnoge, potez će sigurno da produbi mišljenja da je Afrička unija više od kluba starog predsednika nego što su ozbiljna međunarodna snaga.

Često odbacivan kao klovn ili ludak, u Africi je Gadafi ozbiljan igrač i najduži vladar kontinenta. Novac je slat u mesta koja su siromašna, a ekscentrični lider je koristio naftno bogatstvo svoje zemlje da se svuda raširi uticaj. NJegov luksuzni hoteli se nalaze u glavnim gradovima širom kontinenta i on finansira pobunjeničke grupe širom kontinenta. Ali, i pored svog dubokog džepa, Gadafi je takođe za neke bio simbol afričkog ponosa. NJegov često nekoherentan, ali žestoko antizapadni stavs na međunarodnoj sceni je često nalazio razumevanje među publikom razočaranih afričkih mladih. Za razliku od drugih severnoafričkih lidera, koji više vole da naglašavaju svoje Arapske veze i umanjuju afričke, Gadafi je prihvatio ulogu lidera kontinenta, držeći Pan-afričke vizije u životu. NJegove maštarije o ekonomskom standardu Sjedinjenim Državama u Africi možda nisu zaživele, ali su otvorile put za Afričku uniju danas – koja mu za uzvrat ljuutito osuđuje NATO operacijau koja je utrla put za njegov pad.

Međutim, Gadafijev uticaj na Afriku takođe može biti prenaglašen. NJegovi nepredvidivi potezi nikada nisu bili nežni prema partnerima. NJegov ekscentrični stil – kao njegov lični odred amazonki – se pokazao kao nepoželjna glavobolja za kontinent koji pokušava da obnovi svoj imidž. Gadafi je upamćen po pošalicama u kojima predsednika Obamu naziva sinom, dok su pobunjenici navodno pronašli i njegov foto album posvećen bivšoj državnoj sekretarki Kondolizi Rajs, koju je Gadafi jednom nazvao svojom „dragom crnom Afričkom ženom.“ Te izjave mu nisu donele simpatije među obožavaocima u Africi kao ni činjenica da je sebe „krunisao“ kao Cara Afrike.

Istina je, da je nakon decenije stabilnog ekonomskog rasta i rasta moći koja ide uz to, u Africi već počeo da gubi podršku afričkih lidera. „Gadafijeva uloga u Afričkoj uniji ima znatno manji uticaj poslednjih godina, a svako smanjenje u finansiranju AU od strane Libije će verovatno biti popunjena od strane drugih privrednih lokomotiva Afrike poput Južne Afrike i Nigerije“, kaže Fil Klark, predavač u Školi za orijentalne i afričke studije u Londonu. Iako je Gadafi ima nekoliko prijatelja, mnogima – ako ne i većini – neće biti žao da mu „vide leđa“.

Pa zašto posle svega afrički lideri ignorišu pobunjenike koje neki sada slave kao oslobodioce Libije? Iako lideri Afrike nemaju ništa protiv odlaska Gadafija, oni nisu preterano srećni načinom na koji je sve počelo i završilo se. Da bi se razumelo zašto, pogledajte ne u Adis Abebu, gde je sedište AU, nego u Pretoriju. Južna Afrika, najjača ekonomija na kontinentu, je glasala u korist rezolucije Ujedinjenih nacija koja odobrava zabranu letova nad Libijom, ali je Južna Afrika postala i neposredan kritičar NATO operacije, optužujući Zapad za korišćenje humanitarnog paravana da bi se sakrio cilj rušenja vlasti.

Predsednik Južne Afrike Jakob Zuma tada je predvodio AU da dve strane u Libiji sednu da pregovaraju, ali je međunarodna zajednica u velikoj meri ignorisala te napore i konačno je NTC odbacio njegove poziva na pregovore kao „pristrasne“. „Pobunjenici, ohrabreni od strane NATO-a, su odbacili predlog Afričke unije“, kaže Isaka Souare, istraživač na Institutu za bezbednosne studije u Južnoj Africi. A sada im AU i Zuma vraćaju milo za drago.

Čak i nakon pada Gadafija, Južna Afrika ne odstupa. Južna Afrika ometa američke napore da se odmrznu libijska sredstva za NTC vladu, a u sredu je potpredsednik Južne Afrike, Kgalema Motlante, čak i rasplamsao bes pobunjenika i NATO zemalja posle poziva Međunarodnom krivičnom sudu da povede istragu o saradnji između NATO-a i pobunjeničkih snaga. LJuta i ogorčena što je gurnuta u stranu na svom terenu, Južna Afrika sada usporava procese i primorava druge da ih shvate ozbiljno, kaže Tomas Kargil, analitičar u globalnu politiku tink-tenka Četam Haus u Londonu. Ono što spoljnom svetu može da izgleda kao neodbranjiva pozicija u podrššci brutalnom diktatoru koji je „nemilosrdno ubijao svoj narod“, u Južnoj Africi izgleda kao smeli napad na neokolonijalni imperijalizam i osvetoljubiva poruka za doživljeni politički šamar.

Ali, Kargil kaže da bes može da ima pozitivniji rezultat do kraja: primoravajući afričke zemlje, kao i Južnu Afriku, da više sredstava ulože u Afričku uniju koja je do sada dobijala značajna sredstva od Evropske unije. Afrička Unija gubi borbu u jednom od svojih prvih političkih borbi u teškoj kategoriji što može da dovede do osećaja nevažnposti u ostalim članicama na kontinentu. Ironično, Gadafijev pad bi mogao da dovede do jačanja Afričke Unije mnogo jače nego što je i sam Gadafi mogao da pretpostavi.