УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Радови се објављују двојезично: на српском (ћириличним писмом) и на енглеском језику. Аутори су обавезни да доставе радове на српском језику, а пожељно је и на енглеском (опционо). Редакција задржава пуно право да сваки рад лекторски и коректорски уреди у складу са важећим стандардима српског, односно енглеског језика.
Инострана имена која се наводе у тексту се транскрибују на српски језик, а у загради, након прве њихове употребе у тексту, уноси се изворно име. Нпр. Доналд Трамп (Donald Trump), Ото Фрајзиншки (Otto von Freising), Шарл де Гол (Charles de Gaulle), Борис Јељцин (Борис Ельцин). Уколико су имена грчка, кинеска, арапска, хебрејска и сл, користи се транскрпиција на енглески језик. Нпр. Никита Хонијата (Niкetas Choniates), Гамал Абдел Насер (Gamal Abdel Nasser), Си Ђинпинг (Xi Jinping), Бенјамин Нетанјаху (Benjamin Netanyahu) итд. У енглеској верзији, уколико постоји разлика између енглеског назива и изворног имена, у загради се уноси изворно име. Нпр. Otto of Freising (Otto von Freising), Victor Emmanuel II (Vittorio Emanuele II). Уколико су имена ћирилична, грчка, кинеска, арапска, хебрејска користи се транскрипција на енглески језик. Нпр. Boris Yeltsin, Niкetas Choniates, Xi Jinping, Benjamin Netanyahu, итд.
Топоними (градови, реке, планине итд) који се наводе у тексту се транскрибују на српски језик, а у загради поред изворног имена, уколико се разликује, потребнa је и транскрипција на енглески језик. Нпр. Версај (Versailles), Тибар (Tevere / Tiber), Харков (Харків / Kharkiv) итд. У енглеској верзији користи се транскрипција, а изворно писање, само уколико постоји разлика, уноси се у загради. Нпр. Tiber (Tevere), Mexico City (Ciudad de México) итд. Уколико су топоними на ћирилици, грчком алфабету, кинеском, арапском, хебрејском и сл, користе се само транскрибована имена. Нпр. Yangtze, Dnieper, Siberia итд.
Страни термини се пишу изворно, италиком, а њихов превод и значење могу се, уколико постоји потреба, објаснити у фусноти. Нпр. status quo, Acta est fabula, итд.
ПРИПРЕМА РАДА
Радови се припремају у складу са АПА (APA – American Psychological Association) стандардом. Делови рада су: наслов, апстракт са кључним речима, текст рада, литература, прилози. Странице се нумеришу (у доњем десном углу), почевши од насловне стране.
Сажетак (Abstract) и кључне речи (Keywords) куцати без прореда (Line Spacing: Single – 1,0). Текст писати у Times New Roman, Font Size 12, са увученим пасусима (First line) 1,27 cm, проредом (Line spacing) 1,5 и маргинама Normal 2,5 cm. Обим рада 12 страница. У обим се не урачунавају: име, презиме, афилијација аутора, наслов чланка, сажетак, кључне речи, попис референци, нити напомене у фуснотама. Приликом провере броја карактера користити: Review/Word Count/Character (with spaces).
Фусноте (Footnote) у форми напомена се уносе командом Insert – Reference – Footnote, и пишу у Times New Roman, Font Size 10, Line Spacing: Single (1,0), поравнате по левој и десној маргини, опција Justify.
НАСЛОВНА СТРАНА
Име и презиме аутора се пише на средини, малим словима – Bold, Font Size 12. Научни радови могу да имају максимално три коаутора, иако Редакција подстиче самостално објављивање радова. После сваког од презимена аутора/коаутора ставља се ознака за фусноту, у коју се уписује сарадничко/наставничко/научно звање аутора/коаутора (нпр. редовни професор), афилијација (нпр. Факултет безбедности, Универзитет у Београду, Београд, Србија), електронска адреса (e-mail) и за сваког од аутора/коаутора година рођења (нпр. „Рођен 1968. године”). Сматра се да је првопотписани аутор задужен за кореспонденцију са Редакцијом, а ако то није случај, у фусноти која садржи e-адресу аутора задуженог за кореспонденцију, треба навести „за кореспонденцију” и број мобилног телефона.
НАСЛОВ се пише на средини, великим словима – Bold, Font Size 14. Наслов рада требало би да буде кратак, јасан и информативан, без скраћеница и да одговара садржају рада. Фуснота поред наслова служи за навођење назива и броја пројекта у оквиру кога је чланак написан (опционо).
Сажетак (до 250 речи), пише се испод наслова на средини малим словима – Italic, Font Size 12. Сажетак на српском и енглеском језику, написан кратким и јасним реченицама, обухвата Увод/Циљ, Основну претпоставку истраживања, Методе (истраживачке методе, основни поступци, узорковање), Резултате (најважнији налази) и Закључак. Потребно је да се нагласе нови и значајни аспекти изложеног истраживања. Након Сажетка, у новом реду пишу се
Кључне речи (Bold/Italic, Font Size 12), и наводи највише до пет појмова, односно синтагми (Normal, Font Size 12). С обзиром да се радови објављују двојезично, они не садрже Резиме (Summary).
ТЕКСТ ЧЛАНКА
Текст чланка започиње на новој страници. Пожељно је, али не и обавезно, да научни радови, буду у структурисаној IMRD форми која садржи: Увод/Циљ спроведеног истраживања, Приказ примењене методологије истраживања, Резултате, Дискусију и Закључке. Код научних радова категорисаних као „Кратко саопштење”, односно као „Научна критика, полемика, осврти”, структурисање није неопходно.
Поднаслове треба избегавати, а по потреби писати их на средини, без нумерације – користити опцију ниво поднаслова (Heading 1,2,3).
Табеле, графикони, фотографије се уносе у сам текст. Цртежи, карте, фотографије, графикони и друге илустрације достављају се у JPG или TIFF формату, у резолуцији већој од 300 х 300 тачака pо инчу.
Табеле треба да буду једноставне и стандардне (Word design). Увлачења и поравнања у табелама морају бити изведена аутоматским форматирањем, а не мануелним додавањем размака. Изнад је број и наслов табеле, а испод извор прузимања. Величина фонта наслова, извора и текста у табелама: Font Size 11.
ЦИТИРАЊЕ И ПОЗИВАЊЕ НА ДРУГЕ РАДОВЕ И ИЗВОРЕ У ТЕКСТУ
У складу са АПА стандардом, цитирање и позивање се врши искључиво у оквиру текста (APA Citation Style – American Psychological Association, https://apastyle.apa.org/style-grammar-guidelines/references/examples). Употреба фуснота је дозвољена у сврху напомена, како би се избегло оптерећивање самог текста.
Цитирани извор у текст се уноси на следећи начин: Referencies>Style (APA)>Insert citation>Add new source. Бира се тип извора (књига, чланак итд) и попуњавају приказане рубрике (аутор, наслов, година, град, издавач итд). Након завршетка текста, на основу унетих извора креира се Библиографија: Referencies>Style (APA)>Bibliography.
У тексту све референце, укључујући и оне на српском језику, наводе се латиницом. Презимена српских аутора се пишу уз коришћење наших дијакритичких знакова латиничним писмом: č, ć, dž, đ, š, ž. Наводи се презиме аутора, година објављивања рада и, по потреби, страница са које се нешто цитира.
Уколико се транскрибују, у загради се обавезно наводе у оригиналу. Уколико је више од два аутора, наводи се презиме првог аутора и скраћеница „i sar.” или „еt аl.” (у зависности од језика на ком је рад објављен). Нпр. Скот (Scott, 2004); Мек Кинли и Хајд (McKinley & Hyde, 1996); Томсон и сарадници (Thomson еt al., 1999); Савић и сарадници (Savić i sar., 2006). Приликом позивања истовремено на неколико аутора, унутар исте библиографске заграде, њихова дела наводе се азбучним, односно абецедним редом. Пример: (Brzezinski, 2015; Chomsky, 2013; Robertson, 1992).
НАВОЂЕЊЕ РЕФЕРЕНЦИ У ЛИТЕРАТУРИ
Литература је јединствена за обе верзије рада. Списак коришћене литературе треба да обухвати искључиво изворе на које се аутор позива у раду. Не треба стављати редне бројеве испред референци. Наслови референци се увек исписују латиницом, чак и када је изворник на ћирилици или неком другом писму. Литература се наводи абецедним редом по презименима аутора, први ред je увућен (First Line) и проредом (Line spacing) 1,5.
Ако се наводи више радова истог аутора, радови се излажу хронолошким редом (од најстаријег ка најновијем раду). Уколико има више аутора, референца се наводи према презимену првог аутора, али садржи презимена и иницијале осталих аутора. Уколико постоји више радова истог аутора са истом годином објављивања, радови треба да буду означени словима a, b, c итд, уз годину издања у загради (нпр: 2012а, 2012b). Српска презимена се наводе латинично и користе српски дијакритички знаци (Č, Ć, Dž, Đ, Š, Ž) – наводе се према њиховом редоследу у српској абецеди.
ПРИМЕРИ НАВОЂЕЊА ЛИТЕРАТУРЕ
Монографија:
Krga, B. (2017). Strategija nacionalne bezbednosti u teoriji i praksi. Beograd: MC Odbrana.
Bartky, S. (1990). Feminity and domination: Studies in the phenomenology of oppression. New York: Routledge.
У тексту: (Krga, 2017); (Bartky, 1990: 52).
Чланци у серијским публикацијама:
Tanasković, D. (2018). Turska i prvi svetski rat. Diplomatija i bezbednost, 1(2), 35-46.
Edwards, A. A., Steacy, L. M., Siegelman, N., Rigobon, V. M., Kearns, D. M., Rueckl, J. G., & Compton, D. L. (2022). Unpacking the unique relationship between set for variability and word reading development: Examining word- and child-level predictors of performance. Journal of Educational Psychology, 114(6), 1242-1256. https://doi.org/10.1037/edu0000696
У тексту: (Tanasković, 2018); (Edwards at al., 2022)
Чланци у тематским зборницима, поглавља у научним монографијама, саопштења у зборницима са научних конференција:
Marković, M. (2006). Evolucija Kosovskog problema i mogućnosti njegovog rešenja. U S. Karamata i Č. Ocić (ur.), Srbi na Kosovu i Metohiji (str. 53-64). Beograd: SANU.
Calogero, R. M., Boroughs, M. & Thompson, J. (2007). The impact of Western beauty ideals on the lives of women and men: A sociocultural perspective. In V. Swami & A. Furnham (Ed.), Body beautiful: Evolutionary and sociocultural perspectives (pp. 259-298). NY: Palgrave Macmillan.
Whipple, S. (2018, March 6-9). Control beliefs as a moderator of stress on anxiety [Paper presentation]. Southeastern Psychological Association 64th Annual Meeting, Charleston, SC, United States.
У тексту: (Marković, 2006); (Calogero, Boroughs & Thompson, 2007); (Whipple, 2018).
Докторске дисертације и магистарске тезе:
Petrović, P. (2022). Bezbednosna politika Srbije u XX veku. Doktorska disertacija, Beograd: Fakultet bezbednosti, Univerzitet u Beogradu.
У тексту: (Petrović, 2022: 22).
Web страница:
Cain, K. (2012, October 23). The negative effects of Facebook on communication. Social Media Today. Retrieved May 6, 2020, from http://socialmediatoday.com
Center for Systems Science and Engineering. (2020, May 5). COVID-19 dashboard by the Center for Systems Science and Engineering (CSSE) at Johns Hopkins University (JHU). Johns Hopkins University & Medicine, Coronavirus Resource Center. Retrieved October 26, 2020, from https://coronavirus.jhu.edu/map.html
У тексту: (Cain, 2012); (Center for Systems Science and Engineering, 2020)
Новински електронски (online) чланак:
Spalović, D. (2023, May 26). Varhelji na Kosmetu: Što pre sprovesti Ohridski sporazum, uključujući ZSO. Politika. https://www.nytimes.com/2020/04/09/science/neanderthals-fiber-string-math.html
Russia and Saudi Arabia’s Oil Partnership Shows Strain. (2023, Jun 6). The New York Times. http://www.nytimes.com
У тексту: (Spalović, 2023); (“Russia and Saudi Arabia’s Oil”, 2001).
Штампани новински чланак:
Petrović, K. (2020, May 27). Savremeni srpsko-mađarski odnosi. Politika.1-2.
У тексту: (Petrović, 2020: 1-2).
Прописи/закони:
Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Službeni glasnik RS, br. 106/2015.
У тексту: (Zakon o izvršenju i obezbeđenju, 2015)
Званична документа:
Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika. (2015). Prosvetni glasnik, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 8/2015.
European Commission. (2004). Meeting document, Permanent Representation Committee, 2075th meeting on 1 and 3 December 2004 (DS/817/1/04 [soc]). Unpublished document.
National Institute of Mental Health. (1990). Clinical training in serious mental illness (DHHS Publication No. ADM 90- 1679). US Government.
У тексту: (National Institute of Mental Health, 1990).
Aрхивскa грађa:
Arhiv Srbije. (1888, April 19). MID, K-T, f 2, r93/1894. Izveštaj Ministarstva inostranih dela o postavljenju konzula. Beograd.
Hicks, H. D. (1956, October 24). Correspondence from Henry Davies Hicks to the Annapolis County electorate. Henry Davies Hicks fonds (MS-2-511, Box 15, Folder 9). Dalhousie University Archives, Halifax, Nova Scotia, Canada.
У тексту: (Arhiv Jugoslavije, 1888), (Hicks, 1956).
Речник и енциклопедија:
American Psychological Association. (2015). Mood induction. In APA dictionary of psychology (2nd ed., p. 667). Washington, DC: American Psychological Association.
Hurthouse, R., & Pettigrove, G. (2016). Virtue ethics. In E. Zalta (Ed.), Stanford encyclopedia of philosophy. https://plato.stanford.edu
Heuristic. (n.d.). In Merriam-Webster’s online dictionary. Retrieved October 21, 2020, from http://www.m-w.com/dictionary/heuristic
У тексту: (APA, 2015); (Hurthouse & Pettigrove, 2016); (Merriam-Webster’s online dictionary).
Филм, серија, YouTube видео:
Davidson, F. (Producer), & Davidson, J. (Director). (1999). B. F. Skinner: A fresh appraisal [Motion picture]. USA: Davidson Films.
Apsolon, M. (2011, September 9). Real ghost girl caught on Video Tape 14 [Video]. http://www.youtube.com/watch?v=6nyGCbxD848
У тексту: (Davidson & Davidson, 1999).
Детаљније упутство АПА стила цитирања/навођења референци/литературе налази се на званичном сајту Америчке психолошке асоцијације: https://apastyle.apa.org/style-grammar-guidelines/references/examples)
НАПОМЕНА
Радови који нису усклађени са датим упутствима неће бити разматрани за објављивање у часопису. Текстове слати у електронском облику на Е – адресу: bins2024@fdb.edu.rs , institut@fdb.edu.rs
Уз рад неопходно је приложити Изјаву аутора о оригиналности рада, која се преузима са сајта часописа, https://fdb.edu.rs/institut/poziv-autorima-za-dostavljanje-radova/.